Ja se zovem Nataša i imam 31 godinu. Rođena sam u Novom Sadu. Roditelji su se razveli kad sam imala 5 godina, zato što je tata počeo da pije (odmah čim je mama zatrudnela sa mnom) i da je maltretira kako psihički, tako i fizički. U trećem razredu osnovne škole sam prvi put probala cigare, a u 6.-7. sam već uveliko pušila. U 6. osnovne sam takođe prvi put probala travu. Uvek sam se družila sa starijim ekipom, jer sam prerano odrasla (sazrela), a dete kao da nikad nisam ni bila, tako da su mi moji vršnjaci bili dosadni a sa starijim sam se uklapala. Posle razvoda mojih rodjitelja, oko 4 godine sam živela kod babe i dede. Posle sam se preselila kod mame i njenog bivšeg momka koji se nedolično ponašao prema meni. U to vreme bila sam nemoguća. Loša u školi, bežala od kuće.. Zato se mama preselila sa mnom u susednu zemlju. Tamo sam upisala srednju školu, i upoznala prvu ljubav. Očuh je imao pozitivan uticaj na mene kao i mamina pažnja koju nikad do tad nisam imala, i sve je delovalo puno bolje. Bila sam dobar djak u školi. Međutim, od kad sam u osnovnoj školi prvi put probala travu, nastavila sam povremeno da je koristim. Pa sve češće. Bilo je super jer sam uvek bila najmladja u muškom društvu, uvek sam imala momka (dugu vezu), tako da su me svi gotivili i čuvali. Do 18. godine sam već probala i exere, jer sam redovno posećivala rave žurke sa ‘mojom ekipom’. Tada sam prvi put probala i heroin. Sa momkom i još jednim drugom navukla sam se, totalno neočekivano. Nisam ništa znala o tome jer me u stvari nije ni zanimalo. Međutim, našlo se tu, probala, navukla se.. Sve faze zavisnika od heroina sam prošla: krađa iz kuće, krađa od bilo koga, prodaja ukradenog zlata i bilo čega, upadanje u tuđe kuće, dilovanje..i sve to za 2 godine. Jedino što nisam ostala na ulici. Tada smo pali. Uhvatili su nas prilikom primopredaje i ubrzo je momak završio u zatvoru. Samo milošću Božijom ja sam to izbegla. Mama mi je puno pomogla pri detoksikacjji od heroina, kao i očuh. Nešto manje od godinu dana sam vegetirala pod lekovima. Dva puta sam imala recidiv, od čega sam zadnji put jedva preživela. Od tada nikad više. Prošlo je 10 godina. Međutim, teško mi je bilo da se uklopim u potpuno normalan svet. Nikako nisam mogla da skapiram šta ti ‘normalni’ ljudi rade u svom životu. Bili su mi nezamislivo dosadni. Pa sam nastavila da duvam. To mi je bio izduvni ventil za sve stvari sa kojima sam morala da se suočim svaki dan. Nisam mogla da zamislim da mi prođe dan bez trave. Sa 23. godine vratila sam se u Novi Sad. Bila sam svesna da je to prilika za promenu, ali nisam znala kako. Davila sam se u nezadovoljstvu i porazu zbog činjenice da ne mogu da prestanem. Svima sam pričala, niko me nije razumeo. Naravno, kroz naredne godine provlačio se tu i speed i exeri, ali trava svakodnevno. Živci su mi bili iskidani i ništa me nije previše zanimalo, sve dok sam znala da, dok obavim sve obaveze preko dana, uveče me čeka relax nagrada – trava. Čim sam došla nazad u Novi Sad počela sam da se zabavljam sa momkom sličnim sebi, tako da su sve moje potrebe opet bile namirene. Sve dok nisam shvatila da ja NE MOGU da prestanem da duvam sama, snagom svoje volje. I taj osećaj poraza je potrajao nekoliko godina. Što je duže trajao, to sam se ja gore osećala. Momak i ja od početka živimo zajedno. Sve navedeno itekako se odrazilo i na naš odnos – jako smo se svađali, psovali, derali, tukli..pa sve do njegove neosnovane ljubomore, i sve to zahvaljujući posledicama dužeg korištenja trave i ostalih supstanci. Sada, posle 17 godina takvog života, konačno sam SLOBODNA! I to traje već više od godinu dana od hemije, a 8 meseci od trave! I moj momak je slobodan već više od godinu dana od svega! Čuda se dešavaju, samo je potrebno da dovoljno želiš promenu i da TRAŽIŠ POMOĆ! Sve ostalo dođe samo. Potpuno je normalno da ne možeš sam. A ja sada oko sebe imam porodicu, i prijatelje o kakvim nisam mogla ni da maštam, a momak i ja planiramo svadbu! Hvala Bogu!!